Maja Krstić je modna dizajnerka sa zbilja impresivnom karijerom. Svoj put počela je pre desetak godina kod holandskog kreatora Hansa Ubbinka, zatim je bila zadužena za dizajniranje premium modne linije Atelier Scotch brenda Scotch&Soda, posle cega je radila na rebrendingu klasične marke Sissy-Boy. Maja je danas je na čelu sopstvenog malog brenda Augustine Amsterdam kome se smeši svetla budućnost. Pored toga, ona se vrlo uspešno bavi i slikarstvom.
I zašto onda pre nismo čuli za ovu sjajnu devojku?
Njena karijera vezana je za Holandiju i iako često dolazi u rodni Beograd, Maju naša javnost slabo poznaje. Našli smo se sa njom kako bismo otkrili više o njenom radu, inspiraciji i planovima i ostali smo sasvim očarani njenom jednostavnošću i tihom odlučnošću.
Kako bi sebe predstavila našim čitaocima?
Ja sam jedan takozvani “all around creative”, studirala sam modu i umetnost, time se bavim, ali to i živim.
Kako si se našla baš u Holandiji?
Studirala sam na Akademji Lepih Umetnosti u Beogradu i paralelno se spremala za selidbu u Italiju, učila sam jezik, jer je plan bio da tamo upišem master studije. Tokom školovanja došla sam u kontakt sa Hansom Ubbinkom čiji mi se stil jako dopao i posle treće godine studija ponuđen mi je staž tokom leta. Tih godina stajanje u redovima za vize bilo je kao dobar dan, a ja sam bila presrećna zbog pružene prilike, koju sam oberučke zgrabila i radila punim srcem. Ako studirate u Holandiji takve prakse su uobičajne i obezbeđene su od strane fakulteta, dok sam ja morala sve sama da organizujem. Posle tri meseca rada vratila sam se u Beograd, kako bih nastavila studije, a u trenutku kada je kolekcija na kojoj sam pomagala trebalo da bude prikazana, iznenada sam odlučila da dođem na reviju. Sutradan me je Hans pozvao na razgovor i ponudio mi poziciju asistenta dizajnera - on je pre toga samostalno radio dvadeset godina i ja sam bila prvi asistent koga je primio. Bila sam zbunjena, nikada nisam razmišljala o životu u Holandiji. Nakon diplomiranja, odabrala sam šansu da odmah počnem da radim, umesto da se, planirano, i dalje bavim teorijom u Italiji. Našla sam stan, počela da živim sama i jedino što sam tamo imala bio je posao. Život mi je bio u Beogradu, a posao u Amsterdamu. Tek posle dve godine to je došlo u ravnotežu. U Ubbinkovoj firmi ostala sam šest godina, a rad u malom timu bio je intenzivan; prošla sam put od asistenta do glavnog dizajnera muške i ženske kolekcije, organizovala sam revije, radila na stajlingu, dizajnu i odabiru materijala, jako puno naučila i stekla neprocenjivo radno iskustvo.
A onda?
Dobila sam ponudu da postanem glavni dizajner za mušku formalnu liniju brenda Scotch&Soda, premiumkolekcije Atelier Scotch. Za razliku od prethodne firme, ovo je bila čitava mašinerija. Potpuno nov način rada. Nisam znala gde ležem, a gde se budim, konstantno sam putovala: Njujork, Tokio, Hong Kong, cela Evropa. Nakon dve godine, uprkos sjajnim rezultatima, kompanija je prodata stranom investicionom fondu što je dovelo do mnogo promena. Doneta je odluka da se Atelier Scotch linija ukine i fokus vrati na mainstreamkolekciju. Bio je to veliki šok za sve pa i za mene, koja sam dve godine života posvetila isključivo poslu. Napustila sam firmu, ubrzo nakon toga odletela na Tajland kako bih se resetovala i udaljila od svega.
I?
Vrlo brzo je usledio poziv iz kompanije Sissy-Boy, koja je takođe prolazila kroz rebrending, sa željom da se od jednog klasičnog holandskog brenda starog 35 godina napravi nešto novo, moderno i kul. Sa pozicije kreativnog direktora, dobila sam zeleno svetlo da sastavim tim i ostvarim svoju viziju. Zapravo svaki sledeći angažman na koji sam pristajala, bio je korak više za mene, ka nečemu što do tad nisam radila, pravi izlazak iz zone komfora. Tu sam bila zadužena i za home kolekciju kojom se do tad nisam bavila. Radila sam na konceptu, široj slici i ubrzo su sve linije počele da dišu u istom ritmu. Iako je brend beležio impresivan rast u prodaji i odlične kritike od strane modne javnosti i publike, investitori su stalno želeli više. U tom periodu sam otišla na trudničko bolovanje i vrativši se, morala da se suočim sa izazovima poput onih šta je komercijalno, a šta kreativno. Shvativši da nam se vizije razlikuju, odlučila sam da odem iz firme i vratim se svojoj tada tromesečnoj bebi. Bio je to lak izbor i definitivno najbolji korak koji sam mogla da napravim.
Koji je bio tvoj plan zapravo?
Dala sam sebi period od pola godine da razmislim gde i kako dalje. Nakon deset godina u modi i rada za druge, ostvarila sam se u karijeri i najprirodniji sledeći korak bio je da se osamostalim i započnem nešto svoje. Sa toliko iskustva u branši, ali i potrebom za fleksibilnošću, odlučila sam da to i uradim. Želela sam da pronađem specifičan proizvod kome bih se potpuno posvetila i dovela ga do savršenstva. Verovala sam i da ukoliko u današnje vreme započnem brend, on mora biti trajan, etički ispravan i po mogućstvu od recikliranog materijala. Iz ličnih potreba da pronađem jednostavan ali savršen kupaći kostim, došla sam na ideju da se po prvi put oprobam u ovoj grani. Došla sam do kontakata u Italiji, obišla svakog ponaosob i započela proces. Četrnaest meseci kasnije, lansirala sam Augustine Amsterdam.
Rezultat je prilično spektakularan, reci nam više o konceptu Augustine Swimwear?
Koncept je vrlo jednostavan. Nekoliko modela jednodelnih i dvodelnih kupaćih kostima izrađenih od recikliranih ribarskih mreža i plastičnih ostataka sakupljenih u okeanima, u sedam pažljivo odabranih boja, besprekornog kroja i izrade. Pred samo lansiranje brenda, odlučila sam da odem i korak dalje i ponudim potpuno transparentan način poslovanja (to znači da na sajtu brenda Augustine Swimwearmožete u evro videti kako su formirane cene, prim. aut.). To danas nije uobičajno, ali verujem da je budućnost mode.
Da li je to bio tvoj “a-ha!” momenat?
Svakako jedan od! U životu sve radim punim srcem i vođena instinktom. To sam doživela kada sam shvatila da ću se baviti kupaćim kostimima, a sledeći "a-ha!" momenat bio je odluka da eko-modu podignem na viši nivo estetike i izrade. Često su modeli od recikliranih materijala fokusirani isključivo na dobrobit materijala uz lošu izradu, kroj i ne tako atraktivnog izgleda. Uz drugačiji pristup i pridavanje važnosti estetici kao i trajnosti, kombinacija je apsolutno moguća. Imala sam jasnu viziju i cilj, a reakcije su fenomenalne!
Zanimljivo je što su na sajtu tvog brenda veći brojevi prikazani na plus sizemodelu?
Moja ciljna grupa su žene između 30 i 50 godina, istančanog ukusa, koje žele nešto moderno, jednostavno i elegantno. Današnji brendovi mahom prikazuju modele na savršenim, izvajanim manekenskim telima, što je u praksi drugačije. Radeći probe modela na ženama različitih figura i brojeva, poželela sam da to prikažem i klijentima na sajtu, što je izazvalo jako puno pozitivnih komentara i ohrabrilo kupce da pre svega vole i poštuju svoje obline.
Pored razvijanja novog brenda baviš se i umetnošću?
Svaki put kada bih menjala firmu u proteklih deset godina, u pauzama bih se vraćala crtanju i slikanju. To je jače od mene i nešto što me opušta i čini srećnom. Ovog puta, hobi je presrastao u zanimanje, te sam radeći na Augustine kolekciji, koristila svaki slobodan momenat da crtam i stvaram. Verovatno i zahvaljujući Instagramu, korak po korak, okupila sam krug ljudi koji se zaintersovao za moj rad i ubrzo zatim usledila je prva izložba u Amsterdamu. Kupaći kostimi su sezonske prirode što mi ostavlja prostora za kreativnost i stvaranje ostatak godine. Nastojaću da se u budućnosti jednako bavim modom i umetnošću i održim balans koji me trenutno jako ispunjava.
Šta radiš kad ne bi da radiš, kako se opuštaš?
Trudim se da svaki slobodan momenat provodim sa svojim dvoipogodišnjim sinom čiji me osmeh obara s nogu, a energija svakodnevno fascinira i pokreće. Pored toga, opustam se uz jogu… i vino, ali ne zajedno (smeh). Godinama radim jogu i u tim momentima ćutanja, dolazim do svih odgovora.